Turci izazvali ozbiljnu krizu u NATO-u

Последњи потези Анкаре у вези са заједничким пројектима НАТО-а воде озбиљној кризи у Алијанси, изјавио је бивши руководилац чешке војно-обавештајне службе и стручњак за Блиски исток, генерал Франтишек Штепанек. Турска је блокирала реализацију појединих програма војне сарадње после низа дипломатских скандала између Анкаре и земаља Европске уније. НАТО је касније саопштио да се ови потези Турске тичу само Аустрије која није у Алијанси, али јесте њен партнер. Према наводима прашког листа „Актуалње“, турска војска неће учествовати у дејствима НАТО-а у којима је планирано и учешће аустријских војника.

Према наводима прашког листа „Актуалње“, турска војска неће учествовати у дејствима НАТО-а у којима је планирано и учешће аустријских војника. Овакво понашање Анкаре могло би да створи проблеме, пре свега у раду мисија Алијансе на Косову и у Авганистану. „Реч је о једној од најозбиљнијих криза у НАТО-у“, изјавио је Штепанек. Он сматра да то неће довести до потпуног прекидања сарадње Турске и НАТО-а, бар не ускоро. „НАТО има превише важну улогу у одбрани Турске, без обзира на актуелни раздор. Исту улогу и Турска игра за Алијансу. То је милион војника који стоје на граници НАТО-а, као и актуелним или потенцијалним кризним областима“, рекао је Штепанек. Према његовом мишљењу, турски председник Реџеп Тајип Ердоган врши притисак на НАТО како би изградио имиџ јаког и одлучног вође свог народа, што, очигледно, треба да му помогне уочи референдума о повећању председничких овлашћења.

„Сетимо се недавне кризе у руско-турским односима, пошто је турски авион оборио руског бомбардера. Данас, међутим, Ердоган само што не падне у загрљај руском председнику Владимиру Путину. Ердоган чини све што може да појача свој ауторитет и власт. Он је ступио на пут диктатора“, сматра Штепанек. Према мишљењу генерала, ако предстојећи референдум донесе успех Ердогану, НАТО треба да буде опрезан. Турски председник би, уколико појача своју моћ, могао да се позабави питањем у ком правцу ће његова земља даље ићи. „Према најлошијем сценарију, Турска би могла да решава питање да ли да буде чланица НАТО-а или блиски савезник Русије“, навео је Штепанек.